„Bolji život“ kultna serija uz koju smo rasli, iščekivali je i smejali se neverovatnim naopakim događajima koje su doživljavali glavni junaci. Nijednom od njih nije išlo kao po planu, svima su iskrsavale neočekivane okolnosti i svi su se nadali jednom boljem životu. I mi gledaoci sa njima.
Ipak, ono što je usledilo, bar za nas gledaoce nije bio bolji život. Samo nekoliko dana nakon poslednje emitovane epizode otpočeo je rat u Sloveniji, a za njim i svi ostali ratovi. Onda su došle sankcije, inflacije. Posle njih usledile su poplave, zatim je došla pandemije, usred pandemije desio se zemljotres.
Sa svim tim ukrštali su se naši mali životi, naši ljubavni jadi, naše male finansijske krize, traženja u poslu i karijeri, sukobi sa šefom, nerazumevanje sa kolegom, svađe s prijatejima, sa roditeljima.
Uf… a gde je taj „bolji život“? Ostao u 1987. godini?
Ne bi trebalo…
Dok su svi istorijski jadi trajali u kojima smo živeli, mi smo se radovali svojim rođendanima, proslavama, žurkama, zaljubljivali smo se, rađali i gajili decu, družili se, smejali se, išli u pozorište, bioskope, putovali, odlazili na koncerte.
Dakle, živeli smo bolji život, bio je tu, ostaje samo pitanje ko ga je video i ko ga je doživeo!
Teško je to priznati, jer čini se jednostavnim, čini se i da svi drugi znaju, a da samo mi ne znamo kako živeti. Hm… a da li je tako? Ili smo ipak svi pomalo zbunjeni? Možda je najpoštenije reći da svako zna po nešto, neko se dobro snalazi s novcem, neko je veštiji u međuljudskim odnosima, ali opet ne u svim, neko ume sa partnerom, neko s prijateljima, neko s familijom. Nekome dobro ide na poslu, nekome sa odgojem dece, ali ono što je sigurno, udžbenika za bolji život nema. Dakle, čak i ako ima volje, nema uputstva za život, a svima bi nam neke smernice dobro došle.
Zbog toga dobro je došla jedna Škola za bolji život, mesto na kome počinju razgovori, mesto gde se nalaze tekstovi koji navode na razmišljanje, korisni video snimci koji pružaju ideje i inspiraciju. Možda tekstovi koji pružaju utehu ili slike koje nas zabavljaju. Mesto susreta, mesto na kome smo slobodni da priznamo da nismo savršni, da imamo mane i možda po neko naopako uverenje, ali razumemo da smo ipak dovoljno dobri da budemo voljeni, dovoljno krhki da želimo razumevanje i spremni smo da isto pružimo drugom koji je drugačiji od nas.
Bavimo se vezama, ljubavnim i prijateljskim, familijarnim i poslovnim. Pričamo o potrebama, pregovorima i raskidima. Tražimo modele za sopstveni bolji život, učimo se komunikaciji, inspiraciji i umetničkom izračavanju. Bavimo se svim temama koje mogu da nam pomognu da osećamo zadovoljno ili bar zadovoljnije. Želimo da budemo ispunjeni ili bar ispunjeniji.
Život je velika zavrzlama! Ipak treba se potruditi kako bismo ga živeli sa uživanjem!
Prepreke na putu su očekivane, poteškoće i izazovi, ali naše odluke, naši stavovi i stalno učenje i razvoj mogu nam pomoći da ih prevaziđemo, prigrlimo i rešimo.
Prepreke treba nadživeti jer mi rastemo iz dana u dan!
Svakom novom spoznajom koračamo ka boljem životu!
Photo credit: freepik/luis-molinero, Dragana Bogdanović
